Zvesti komentator mojih prispevkov Imperator me je spomnil, da vam predstavim še Balaševićevo verzijo Bečkih konjušarjev. Isti Djole, ki vsakoletno kraljuje pri nas na vseh prizoriščih, posebej pa na Festivalu Lent, ter nam prodaja vse možne zgodbice kako je fajn biti Slovenec (on je že dlje časa državljan R Slovenije), celo domuje pod Mariborskim Pohorjem, dasiravno njegova konkurenca v Srbiji tega ne ve - jim skriva, slavospeve pa mu pišejo naši - slovenski - novinarji, ki njegovega največjega konkurenta iz matične domovine (Bore Čorbe, press) organsko ne prenašajo ter še danes ne morejo spati in preboleti stihov čorbine (in najbolj odmevne) verzije Dunajskih kočijažev. Balašević (podobno kot Bora Čorba) mi ima sicer fenomenalne tekste, izvrstno glasbo, fantastično dodelan nastop.. vendar.. ko se spomnim na spodaj omenjeno pesem, me znova zmrazi..

Laku noć braćo Janezi (Djordje Balašević - Sava Centar 1991. i Srpsko Narodno Pozoriste NS 1991.)

Laku noć braćo Janezi
Shvatam vas, sve su to geni
Mame vas habsburški kavezi
Neko je rodjen da šeni

Malo ste plebiscirali
Pre tog ste puno rovarili
Tovariši, dugo ste svirali
Dok se niste natovarili

“Ajte vi, braćo Slovenci,
Nemojte s tim da se šalite
Samo vas cekaju Nemci
Samo im vi još falite

Kvarni ste, jadna vam majka,
Nismo iz istog filma
I dečki iz trećeg rajha
Za vas su GG firma

Ne kunem, ne kunem i ne pretim
Sve ovo smatrajte šalom
Ja neću da vas se setim
Ni kad budem gledao slalom

Na nama svako ućari
I vi ste tako odlučili
Laku noć braco smučari
Dobro ste mi se smučili

Želim vam mir i spokojstvo
I slavu vašoj zastavi
Bilo je zadovoljstvo
Jeb”o nas ko nas sastavi

Katera pa je vam ljubša? Borina ali Djoletova (zgoraj). Spet presojo prepuščam vam.. ;)

Enkrat za vselej - objavljam popolni tekst pesmi, ki jo je v “čast” slovenskega osamosvajanja v osemdesetih letih prejšnjega stoletja, napisal Bora Djordjević - Čorba. Po osamosvojitvi (Slovenije) pesem ni bila več aktualna, tudi ne citirana. “Bečki konjušari”, ki nosi medvrstični pomen, je bila v slovenskem medijskem prostoru raztrgana na vseh koncih. Posebej s strani tistih, ki je niso nikoli slišali ali prebrali. Prav zato največkrat zasledimo ob kritiki Čorbe “konjušare” namesto “kočijaše”. Oceno o pesmi in avtorju si pa tako bralec na koncu postavi sam. O tem sem pa tako ali tako že pisal v prvih dveh odstavkih tukaj (Koncert Riblje čorbe v Ljubljani, maj 2004).

Hoće da se otcepe (B. Djordjević, 1989.)

Hoće da se otcepe bečki kočijaši,

pa neka se otcepe kada nisu naši,

zbogom lipicaneru i Postojnska jamo,

Bohinji i Bledovi, koji ču vam tamo,

pa veselo jodlujte i igrajte šotu,

ne treba mi ništa vaše u životu,

daćemo vam Kardelja, to je vaša loza,

daćemo vam Krško i Josipa Broza!

Podobno tematiko (tudi sam naslov) je ubral 20 let kasneje še za črnogorske brate:

Otcijepi se Milo (B. Djordjević)

Otcijepi se Milo
Nek’ ti je sa srećom,
Svijet će te po mapi
Tražiti sa svijećom.

Ič ne fali što ste mali
Al’ se živi fino,
Mali je Monako,
Mali San Marino.

Skupi na Cetinje
Svoje avetinje,
I sve liberale
I druge budale.

Pa pucajte iz livora
Samostalna Crna Gora,
Nek’ slobodno svako sere
Al’ za marke i perpere.

Pa, pošto si novi Crnogorski vladar,
Povedi odavde I ovaj tvoj kadar.
Stižu ti odavde Same glavješine,
Neka kući jedu Sira iz mješine.

A sa njima može
Da ide i Sloba,
Mi ćemo ti biti
Zahvalni do groba.

Oni došli kući
A o istom trošku,
Napravili i mi
Zemlju ekološku.

Imam tamo kuma
Imam pobratima,
Pa preko mobilnog
Čuću se sa njima.

A sve one
koji Velju da su Srbi,
Proćeraj fukaru
Ne vuči ih na grbi.

Pošlje otcjepljenja
Ima da te vole,
Mnogo, mnogo više
Od kralja Nikole.

Otcijepi se Milo
Unapred ti hvala,
U Srbiji biće,
Manje kriminala.

Otcijepi se Milo
Na tvojoj sam strani,